Hir, labilnost i cirkus može da počne…

Cele nedelje smo bili kao na iglama. Dva pitanja su nam kao Damoklov mač visila iznad glave.
Da li smo Rusiji izrekli sankcije i da li će biti para za izbore? Dočekasmo i ponedeljak u neznanju.
Naravno, šala je da smo bili kao na iglama. Javnost je potpuno anestezirana. Kao da se radi o nečijoj drugoj koži, sa svojom se odavno ne pitamo.
Nezainteresovano i bespomoćno gledamo šta nam rade i malo, malo pa uzviknemo: Neće valjda? Ali, oni, naravno hoće. Jer im treba i jer im se može.
Baja je, recimo, odlučio da se ne zamajava sloganima za izbore, pa je jednostavno preuzeo Vučićeve.
“Mir i stabilnost! Šta fali, sve to i ja hoću. Da me puste na miru da vladam i da mi se pritisak stabilizuje.
A pritisli me ovi, na kraju mi je došao i neki Mišel da mi objašnjava kako trebam.
Čoveče božiji, već sam rekao onom generalu da sam dodatno razumeo šta je Altea i da sam bio glup što odmah nisam rekao da od Altee bolje nema.
Nije kao da je se sećam, mrak je bio, otišla je na ulicu pre svanuća.
Rekao bih to i bez uvrtanja ruku i čupanja ušiju”, pričao je posle Baja svoja iskustva sa evropskim i inim izaslanicima.
Posle su se dogovorili i da idu sa zajedničkim grlima, pardon, imenima u trku.
Nenad se malo joguni, neki mu, kao, topli obroci i regresi za srce prirasli ali, ne berite brigu.
Čim dobije svoj deo, čuj mene procenat, leći će opet na rudu.
Od čuda iz prošle nedelje izdvajamo da je premijer bio u pravu za hleb!
Baja je revidirao stav i rekao da će videti sa koje strane da mu priđu jerbo su izgleda pekari bili odlučni da prave samo kifle ako se cena hleba zamrzne.
Ako se već hleb ne može zamrznuti, možemo podići najnizu platu. Nema šta ne radi naša Vlada da se izdignemo iznad problema.
Ministarka Zora je rekla da će pomoći mladima i starima, borcima i izvoznicima. Ako niste ni u jednoj od kategorija, vama samo Bog može pomoći.
Njegovi emisari su u nedelji iza nas, otišli na noge, tačnije na gozbu, zemaljskom vladaru svesrpskih zemalja.
Falio je jedan iz Nemačke ali se on javio sitnom knjigom koja će tek da bude.
Za sada smo pročitali samo odlomak u kojem on mlad i naivan dolazi da moli za druge (jerbo mu je sopstvena komocija na poslednjem mestu) nekog oficira koji sedi ispod slike ćosavog i mlohavog vojvode.
Ako još bude u snazi i pri čistoj svesti, tek ćemo za tri decenije čitati šta o sadašnjim bajama i vladarima vladika misli.
Ostali, dakako, ne moraju da misle i brinu jer ima ko je plaćen za to.
Do sada su nas branili i odbranili, kažu nam da smo nikad stabilniji i daju direktivu za ubuduće.
Baja je naredio da je ključna reč patriotizam.
Nije kao da je prvi put čujemo. Za poslednjih 30 godina samo su nas patriote i vodile.
Još ni jedan za sebe nije rekao da nije patriota. Zato nas je iskustvo naučilo da pri pomenu te reči prvo proverimo gde nam je novčanik.
Sa druge strane, Semjuel Džonson, engleski pesnik i publicista je još u 18. veku rekao da je patriotizam poslednje utočište hulja.
Kome verovati? Baja je naš ali je Englez stariji.
I šta ćemo sad ?

Milanka Kovačević